Zakoračimo u "snove iz detinjstva"

I Vas su sigurno kao i mene učili da znate ovo i ono, da se ne obrukate,da Vas pohvale a ne da Vas kude...i bla,bla,bla... U redu. Žena mora da bude na visini svakog zadatka, ali ne na uštrb svojih želja, ambicija, potreba. Najbolje je, ako je moguće, usaglasiti potrebe i mogućnosti. Za to je potrebno malo više sposobnosti, organizovanosti i matrijalnih mogućnosti. I naravno želje da to funkcioniše. Ali da bi to proradilo potrebno je da se pokrene čitava mašinerija sastavljena od milion mogućih i nemogućih faktora od kojih će zavisiti uspeh preduzetog projekta. Kako na ličnom, tako na porodičnom, familijarnom, poslovnom i svakom drugom polju. I zašto bi bilo koja žena sebe svesno dovodila u takvu poziciju, kad svi ti faktori zavise od tamo nekih uslova, a najmanje od nje same. Drage moje dame daleko od toga da ja ovde hoću da propagiram feminizam. To mi nije ni na kraj pameti. Ja samo hoću da kažem da sam i ja jedna od Vas kojoj su trebale decenije da shvati da nije na Vama da nosite krst celoga sveta ( ovde mislim na posao, decu, kuću, i sve tekuće obaveze...koje žena natovari sebi na vrat). Svaka od Vas treba pre svega da bude SVESNA SEBE I SVOJIH POTREBA. Lako je govoriti, reći ćete. Verujte mi i ja sam do skoro tako mislila. Sve do momenta dok u redu na šalteru koji se otegao u nedogled, a padobranci upadali preko reda, nisam "pukla" i besno odreagovala, na šta mi je jedna baka rekla da sam "jako zla i da mi se to vidi na licu". Da li možete da zamislite taj šok. Ja koja sam se podmetala kao crveni tepih da preko njega gazi ko kod hoće, ja koja sam za druge i zvezde skidala sa neba, ja koja sam...Bila sam preneražena. Ali i otrežnjena. Hvala toj baki. Tek tada sam shvatila da ja sebi nisam ni malo važna. Tek tada sam shvatila da su rad, bes, nemoć i gomile nametnutih obaveza od mene napravile frustriranu, neuravnoteženu, ojađenu ženu. Sa suzama olakšanja krenula su sećanja. Sećanja na davno sanjane i negde uz životni put pogubljene snove iz detinjstva. Svi ih mi imamo. Neko dosanjane, neko, nikad ostvarene. Ako i Vi spadate u ove druge, pridružite mi se...nikad nije kasno...i kao deca iskreno, nevino, radosno, zakoračimo u samo naš svet "snova iz detinjstva".