"Baksuzni" utorak

Utorak. 

Kažu najbaksuzniji od svih dana u nedelji. Kad bi moglo najbolje bi bilo preskočiti ga. Ali pošto to nije moguće hajde po onoj narodnoj : „ako ne možeš da ga pobediš, a ti mu se pridruži“.Pa da ga onda umetnemo između lepo provedenog ponedeljka i srećne srede i da onda nastavimo u vedrom raspoloženju i sa optimizmom. Ponedeljak smo lako pregurali, već nam se i radni elan popravio, jer smo sve zaostale „repove“ odradili, sebe častili, još usput i po neku pohvalu zaslužili, pa onda imamo dovoljno snage da izguramo i taj „baksuzni“ utorak. Još kad znamo da posle njega dolazi sreda, a za nju kažu da je to najbolji dan u nedelji i da tada treba započinjati poslove, eto veselja. Pridružićemo ga uspešno prebrođenom ponedeljku i srećnoj sredi i eto rešenja. Nećemo ga ni osetiti između ova dva dana. Ali da ne bi nešto krenulo po zlu, da se mi ipak, za svaki slučaj obezbedimo. Naoružajmo se najlepšim raspoloženjem što ga možemo izazvati kod sebe i ceo dan se ponašajmo kao da smo uradili neki vrlo važan posao za koji smo dobili sve pohvale.

Setite se kada ste kao dete zaokupljeno "važnim" poslom, predano radili na nečemu što je samo vama imalo smisla, dok je za sve ostale to bilo gubljenje vremena. E, pa eto prilike da i sada uradite to isto za sebe, bez obzira šta će drugi reći ili misliti. Samo što ovoga puta ne morate ništa raditi, dovoljno je da samo sebi prizovete taj osećaj.

 Verujte da pomaže. Samo treba da se potrudimo da sebe ubedimo u to i da izazovemo kod sebe lepo raspoloženje i da se ceo dan ponašamo kao da smo uradili neki vrlo važan posao za koji smo dobili sve pohvale. Sve ostalo je refleksija naših osećanja. Ako mi osećamo zadovoljstvo, ostali ga  vide na nama. Niko drugi nam ne može dati ono što možemo sami sebi. Verujte. Uzalud smo sebe godinama, pa i decenijama zavaravali da su drugi uzročnici naše nesreće ili sreće. Ne, nisu oni. Mi smo. Mi sami. Sebi smo ili prijatelj ili neprijatelj. I zato glavu gore. Videćete da i taj „baksuzan“ utorak nije baksuzan, već samo jedan dan kao i svi drugi, koji će proći, kao i svi drugi. A sa njima prolazimo i mi. Zato, nemojte da ga pustite da prođe bez veze, ulepšajte ga, nasmejte ga, ukrasite ga, pa će i sledeći koji dođe biti još lepši. I onda će i naš život biti lepši. 

Ponedeljak raduj se početku

Ponedeljak, taj svima mrzak dan. Ulazi se u još jednu novu, smornu radnu nedelju, a tako je bilo lepo lenčariti i leškariti preko vikenda. Moja je deviza da se za sve u životu rukovodim narodnim mudrostima, tj. poslovicama po čemu sam već poslovično postala poznata. Ali neka, ne smeta mi. Dakle jedna od tih mudrosti kaže : „Što se mora, nije teško“, a druga(parafraziraću) da svi uspešni ljudi unapred naprave listu svojih obaveza. Kada se ovo dvoje dovede u vezu dobija se potpuni logički smisao. Naime, napraviš listu obaveza po kojima kao odgovoran čovek moraš da postupaš i automatski ti se nametne „što se mora, nije teško“. I, ćiribu~ćiriba, čarolija počne. Pa da počnemo i mi. Nedelja. Dan za odmor. Za divnu, ukusnu kaficu čiji miris ispunjava celu kuću. I dok ispijate tu mirišljavu, aromatičnu tečnost koja vam opija čula mirisa i ukusa, napravite listu svojih obaveza za ponedeljak.  

Prvo, da skoknete do pijace da kupite romantični, mirišljavi buket visibaba, ili mimoza, prvih vesnika proleća i novog života. Taj mali, nenametljivi buketić će uneti tako veselo raspoloženje u mračnu atmosferu kancelarije, da ćete se čuditi kako se toga niste ranije setili. 

 

Drugo, odaberite garderobu koja će vam tog prvog dana u radnoj nedelji maksimalno podići raspoloženje i radni elan. Proverite da li je sve čisto, opeglano, da li su dugmad sva na mestu, da se nije otšio porub, i druge sitnice koje vam, ako ih primetite tek na radnom mestu, mogu pokvariti dan.

 Treće, razmislite da li bi neka mala sobna biljka koja u vašem stanu nema dovoljno svetla, bolje napredovala na kancelarijskom prozoru i time vam pričinjavala radost.

 Četvrto, prvog radnog dana u nedelji častite sebe za doručak i nekim slatkišem. To će vam podići raspoloženje i dati dodatnu energiju za rad.

 I, najzad peto, zacrtajte sebi da ćete tog prvog radnog dana odraditi i pozavršavati sve one poslove koje ste cele nedelje odlagali. Verujte, od svih navedenih „obaveza“ ispunjenje ove će vam najviše podići raspoloženje i dati elan da izgurate celu radnu nedelju. I, dati novi elan da sa nestrpljenjem čekate sledeću nedelju, kada ćete uz jutarnju kafu, praviti spisak novih „obaveza“, naravno drugačije koncipiranih, kojima ćete započinjati svaku novu radnu nedelju i veselo ulaziti u novi ponedeljak. Pustite mašti na volju. Ostalo je čarolija.

Danas je taj dan

• Pa da počnemo. Budnih očiju i svih ostalih čula. Da zakoračimo u tu obećanu zemlju lepote, ushićenja i nadahnuća. Da pružimo sebi lepotu. Davno sam shvatila da je lepota moj pokretač. Da me jedino lepota može podići kada zapadnem u melanholiju, da me jedino lepota može oplemeniti i izdići iznad učmale svakodnevice. Lepota, ta neprolazna životna vodilja. Lepota, univerzalna, bespolna, nekonkretizovana, nematerijalizovana, lepota postojanja. Lepota bitisanja. ŽIVOT JE LEP. Samo ga treba živeti punim plućima. I u svemu videti lepotu. I biti zahvalan. Zahvalan za sopstveno postojanje. I onda život počne polako da se kreće i okreće. I ti sa njim. Na ringišpilu sreće. I onda počinju da ti se otvaraju novi horizonti sa svim svojim lepotama koje nose. Tvoje je samo da uživaš. Punim plućima. I da od života zagrabiš koliko ti se hoće. Da, baš tako, koliko ti se hoće. Život je tu zbog nas, a ne mi zbog njega. To je naše prokletstvo. Što nismo shvatili da je život tu upravo zbog nas, a ne mi zbog njega. Život je bio i pre nas i ostaće i posle nas, samo nas neće biti. I zato živite život u slavi životu i u sopstvenoj sreći. Nije teško. Samo treba shvatiti da smo jedinka izabrana među tolikima kojoj je dato da živi ovaj život. I počnite. Počnite da ga živite sa radošću i srećom. Ja sam sebi čvrsto obećala da hoću. I da ću polako početi da budna sanjam svoje snove iz detinjstva. Za početak evo nekoliko uputstava za "devojku iz kupea" koja je sakrivena u svakoj od nas.

• Male tajne sofisticiranih Italijanki

  10.09.2015.
  
  
  U zemlji u kojoj je policijske uniforme dizajnirao Armani, ne čudi da žene modu shvataju vrlo ozbiljno. Ako planirate putovanje u Italiju i ne želite izgledati kao turista, već se uklopiti, postoji jedna važna stvar koju morate zapamtiti. Cilj italijanske mode nije uklapanje, već sopstveni trend.
  Osnovni cilj Italijanki je "La Bella figura" - pokazati sve svoje najbolje, a kako biste se uklapale morate nastojati da budete različiti, što bi moglo zvučati paradoksalno, ali je tako. Ali gde naučiti taj posebni italijanski stil? Ukratko, evo nekoliko ključnih pojmova:
  
  
  1.    Cipele - Ništa ne čini da žena izgleda tako dobro kao dobre cipele. U Italiji zaboravite na tenisice i cipele za šetnju. Najbolji dizajn je onaj koji izgleda najneudobnije- visoke potpetice i špicast vrh cipele. Iznenađujuće da se u ovakvoj obući Italijanke veoma dobro snalaze, ne trzajući, ne žaleći se i ne gledajući gde koračaju.
  
  2.    Farmerice - Obavezan detalj, sortiran po godinama proizvodnje u plakarima Italijanki. Bitno je da uvek imate najnoviji model.
  Jakne i suknje od teksasa su, takođe veoma važne. Ključ je da tkanina izgleda kao da ima više godina nego što zaista ima.
  
  3.    Suptilnost - Italijanke vole izgledati seksi kako bi ih ljudi primetili na ulici. Ipak, to nikako ne znači golotinju. Italijanke upućuju na suptilniji brend zavodljivosti držeći svoje telo u formi i nošenjem tanke odeće.
  
  
  4.    Prilagođavanje stila sopstvenom telu - Svaka modna sezona dolazi sa svojim setom tematskih izgleda. Italijani imaju neverovatnu sposobnost da odaberetu stil koji je u trendu, ali im i dobro pristaje. Nastoje pokriti svoje nedostatke i istaći svoj stalež, ali na pravi način.
  
  Neke dame kupuju u trgovinama koje prodaju prošlogodišnje modele sa popustom, a zatim same dopunjavaju izgled tih komada prema trenutnim trendovima. Italijanski stil ima puno veze sa domišljatošću
  
  
•  http://www.najboljeizitalije.rs/najbolje-iz-italije/zanimljivosti/male-tajne-sofisticiranih-italijanki.html

POČNI započeto je pola završenog posla

Večeras je poseban dan ili noć, kako ga ko shvati. U svakom slučaju poseban. Kažu da se istovremeno dešava pomračenje Sunca i mlad Mesec. I šta uradiš na ovaj dan da će trajati sledećih šest meseci. Pa da ne kvarim. I ja ću zakoračiti u tu magiju. Čizme sam izula, cipele obula, lagano se opremila i zakoračih ... u proleće.MOJE proleće. Sa mojim snovima iz detinjstva. Ako ste i vi spremni za vaše novo proleće obojeni vašim snovima iz detinjstva, zakoračite samnom. Na skriveno vas vodim mesto. U naš svet iz mašte. Obojen ljubavlju, mirisima detinjstva i bezrazložne sreće. Da li se sećate onog divnog osećaja kada vas preplavljuje ushićenje a da mu ne znate razlog. E, na takvo vas vodim mesto. Potrebna je samo vaša dobra volja i malo mašte. Moja mašta se već razigrala ... Želim vam lepe snove. I čekam vas.

Zakoračimo u "snove iz detinjstva"

I Vas su sigurno kao i mene učili da znate ovo i ono, da se ne obrukate,da Vas pohvale a ne da Vas kude...i bla,bla,bla... U redu. Žena mora da bude na visini svakog zadatka, ali ne na uštrb svojih želja, ambicija, potreba. Najbolje je, ako je moguće, usaglasiti potrebe i mogućnosti. Za to je potrebno malo više sposobnosti, organizovanosti i matrijalnih mogućnosti. I naravno želje da to funkcioniše. Ali da bi to proradilo potrebno je da se pokrene čitava mašinerija sastavljena od milion mogućih i nemogućih faktora od kojih će zavisiti uspeh preduzetog projekta. Kako na ličnom, tako na porodičnom, familijarnom, poslovnom i svakom drugom polju. I zašto bi bilo koja žena sebe svesno dovodila u takvu poziciju, kad svi ti faktori zavise od tamo nekih uslova, a najmanje od nje same. Drage moje dame daleko od toga da ja ovde hoću da propagiram feminizam. To mi nije ni na kraj pameti. Ja samo hoću da kažem da sam i ja jedna od Vas kojoj su trebale decenije da shvati da nije na Vama da nosite krst celoga sveta ( ovde mislim na posao, decu, kuću, i sve tekuće obaveze...koje žena natovari sebi na vrat). Svaka od Vas treba pre svega da bude SVESNA SEBE I SVOJIH POTREBA. Lako je govoriti, reći ćete. Verujte mi i ja sam do skoro tako mislila. Sve do momenta dok u redu na šalteru koji se otegao u nedogled, a padobranci upadali preko reda, nisam "pukla" i besno odreagovala, na šta mi je jedna baka rekla da sam "jako zla i da mi se to vidi na licu". Da li možete da zamislite taj šok. Ja koja sam se podmetala kao crveni tepih da preko njega gazi ko kod hoće, ja koja sam za druge i zvezde skidala sa neba, ja koja sam...Bila sam preneražena. Ali i otrežnjena. Hvala toj baki. Tek tada sam shvatila da ja sebi nisam ni malo važna. Tek tada sam shvatila da su rad, bes, nemoć i gomile nametnutih obaveza od mene napravile frustriranu, neuravnoteženu, ojađenu ženu. Sa suzama olakšanja krenula su sećanja. Sećanja na davno sanjane i negde uz životni put pogubljene snove iz detinjstva. Svi ih mi imamo. Neko dosanjane, neko, nikad ostvarene. Ako i Vi spadate u ove druge, pridružite mi se...nikad nije kasno...i kao deca iskreno, nevino, radosno, zakoračimo u samo naš svet "snova iz detinjstva".

Prvi modni koraci

Made in Italy- kvalitet, elegancija i udobnost

Vitka Italijanka korača niz kamenu ulicu u elegantnoj haljini, u najnovijim ultra visokim potpeticama bez posustajanja...kosa joj leti na povetarcu...ova slika je utelovljenje italijanskog stava o modi, on se može postići samo kroz tradiciju prefinjenosti stvaranu kroz generacije.
 Danas je krilatica Made in Italy opšteprihvaćen sinonim za najkvalitetniju tekstilnu industriju krojenu prema najvišim modnim standardima. Brojni vrhunski modni dizajneri upravo su Italijani. Može se reći da je u krvi ovog naroda utemeljen istančan ukus za modu i eleganciju bilo koje vrste i Italijani bi se rado odrekli komfora da je ostvare.
Kako je sve počelo? Giovanni Battista Giorgini, italijan plemenitog porekla koji je radio kao stručnjak za uvoz za mnoge američke robne kuće, organizovao je prvu italijansku modnu reviju Visoke mode u svojoj kući u Firenci 12. februara 1951. godine. Revija je bila namenjena promociji italijanske mode, a u pozivnici su žene zamoljene da nose samo haljine italijanskih stilista. Tokom revije, američki kupci (koji su u Evropi, na reviji u Parizu bili samo par dana ranije) mogli su primetiti kako italijanski proizvodi, iako jeftiniji od francuskih, nisu bili ni lošiji niti manje zanimljivi. Naprotiv! Ovaj događaj je po mnogima početak italijanske mode kakvu znamo danas.
Moda u Italiji znači puno stvari, ali kao što naslov sugeriše, kvalitet, elegancija i udobnost su njeni temelji.
Italijanski muškarci i žene vole trajne stvari, i to se odražava i na njihovom odabiru modnih kombinacija. Oni kupuju odeću isključivo dobrog kvaliteta, koja duže ostaje eleganta, te dovoljno udobnu za nošenje u raznim prigodama. Dodir duhovitosti, čak, u tim kombinacijama nije isključen, a postali su prilično neizostavni deo italijanske odeće tokom poslednjih nekoliko decenija.
Biti moderan u Italiji nije opcija, samo je izraženije u nekim gradovima u odnosu na druge. Poslednji modni trendovi se beskrupulozno prate, od najmlađih do najstarijih Italijana. Moda je gotovo nacionalna strast i možete videti najnovije trendove samo jednim pogledom na trgove i ulice.
Ove karakteristike italijanske mode načinile su je svetskim liderom u raznim pravcima, bilo da je muška, ženska moda, lepota i make-up, ili modni dodaci. Italijanski stil je počeo suvereno vladati svetom, što se najjače osetilo sredinom prošlog stoleća. "Passerelle" u Milanu postavile su pravila. Neke od najmoćnijih modnih kuća sada Italiju smatraju svojim domom.
Verovatno da nema osobe koja bar jednom nije kupila ili poželela da kupi komad garderobe italijanskih dizajnera. Za to bar ne treba opravdanje niti poseno pojašnjenje. Dovoljno je reći Made in Italy. Jer za Italijane moda je stvar stava i karaktera.

preuzeto sa : http://www.najboljeizitalije.rs/najbolje-iz-italije/najbolji-dizajn/made-in-italy-kvalitet-elegancija-i-udobnost.html

Jedan davno odsanjani san

Sedela je u uglu kupea. Prvo je ugledala cipele od krokodilske kože. Pogled je nesvesno nastavio da klizi po lepo izvajanoj nozi u italijanskim svilenim čarapama sve do Šanel kostima.Torba od krokodilske kože nonšalantno je visila o ruci u najlepšim rukavicama. Kao hipnotisana gledala je u lepu mladu ženu koja je na besprekornoj frizuri nosila šešir po poslednjoj modi. Nosač je uneo moćne kofere od telećeg boksa. Idem u Pariz, prošaputala je sebi u bradu, i jednog dana će neka druga devojka ovako gledati u mene kao što sada ja gledam u ovu ženu.
Vani je kišilo. Sivi oblaci teški kao olovo nadvili su se nad gradom.Sedela je za svojim stolom sama u kancelariji. Volela je ova tiha jutra uz prvu jutarnju kafu. Šta je to što je probudilo sećanja. I to baš ova.
Pogledala se u maleno ogledalo koje je izvukla iz fioke radnog stola. Moraće da se ofarba. Depresija, melanholija, seta...Sve po malo. Možda su zato i naišla ova sećanja. Na jedan davno pročitani ljubavni roman iz kojeg se ne seća ni da li su se venčali i srećno živeli do kraja života. Jedino čega se seća to je ova slika moćne, moderne, stilizovane žene. I ona je, kao ta mlada devojka koja je krenula u Pariz da ostvari svoje snove, imala takođe, svoje snove. Kada i kako ih je pogubila uz put.Kako je dopustila sebi da izneveri svoje snove. Snove koje je sanjala budna, širom otvorenih očiju. Ali, kao što životna mudrost svakom ko želi, otvori svoje dveri, tako je i njoj u ovo kišno jutro podarila snove iz detinjstva. Svako od nas ima pravo na drugu šansu. Ona će svoju iskoristiti. Na najbolji mogući način. TO ČVRSTO OBEĆAVAM!!!